piše: Pavle R. Srdić
Nešto posle ponoći 31. avgusta 1997. godine. U jednom pariskom tunelu dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je poginulo troje ljudi. Istog dana, ujutro, muž poginule žene u toj saobraćajnoj nesreći saopštio je njihovoj deci da im je majka poginula. Negde, u isto to vreme, ja sam se u Beogradu podigao iz kreveta na poslednji dan letnjeg raspusta. Čovek bi rekao da, imajući u vidu trenutnu geopolitičku situaciju, nekog dečaka iz Jugoslavije ne bi trebalo preterano da interesuje šta se to desilo u nekom pariskom tunelu. No, prenošen je zapis kamera na licu mesta i na našim televizijama. Razlog je bio dovoljan – nedugo nakon udesa, od posledica unutrašnjih povreda, preminula je Dajana, Princeza od Velsa.
Od tih dana prošlo je ravno četvrt veka, ali se i dalje sećam da su mediji bili preokupirani ovim događajem, a mislim da sam po prvi put video i shvatio, iako mali, šta su i kako funkcionišu tabloidi. Neki kažu da su oni i ubili Lejdi Di posredno, jer su tom nesrećnom prilikom paparaci na motorima, željni ekskluzive i intrige, naterali vozača automobila u kojem se nalazila Dajana sa njenim tadašnjim, isto pokojnim, partnerom, multimilionerom Dodijem Fajedom, da prebrzo vozi, te udari u auto iz suprotnog pravca, pa u jedan od nosača tunela.
Internet je tu da ponudi više podataka, istinitih ili lažnih o tom događaju, a ja nastavljam dalje. Princeza Dajana je bila voljena ličnost u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i širom sveta. Dobrotvorka, prijatna pojava, a kasnije i ostavljena žena, s obzirom na činjenicu da je njen muž, tada Princ od Velsa – sada kralj Čarls III – stupio u vanbračnu vezu sa njegovom budućom suprugom, Kamilom Parker Boulz, sada kraljicom pratiljom. Da li mu je ostala dužna ili ne – ne znam, ali time se pomno bavila britanska i svetska javnost. I mediji, naravno. Iako ostaje večita dilema za mnoge šta je to kralj Čarls III video u gospođi Boulz, a što Dajana nije imala, ipak, sama kraljica Elizabeta II je sugerisala prinčevskom paru da se razvede, jer su se dešavali česti medijski istupi princeze Dajane u kojima je govorila o neskladu u braku, a žitelji Bakingamske palate baš i nisu radi da neko iznosi takve stvari u javnost, a još manje zakonita supruga budućeg kralja. Nakon razvoda sa Čarlsom, 1995. godine, Dajana dospeva u žižu svetske javnosti i postaje jedna od najpopularnijih i najpraćenijih svetskih ličnosti.
Njena pogibija je bila poput udara munje. Mnoge javne ličnosti su odale poštu tragično nastradaloj princezi. Iako je kraljevska porodica tražila načina da razvedenu princezu liši časti dinastičke sahrane, to ipak, pod pritiskom javnosti i popularnosti lika i dela princeze Dajane, nisu učinili. Na samom pogrebu izvedena je jedna pesma koja će obeležiti tu 1997. godinu, iako je davnih dana već bila hit. Čisto da ne bude zabune, krenuo sam unazad, jer je ova verzija pesme bila zaista popularna.
Britanski pop muzičar Elton Džon je na pogrebnoj ceremoniji izveo pesmu Candle in the Wind (zvanični naziv Candle in the Wind ’97). Tekst pesme, za ovu priliku je počinjao sa „Goodbye, England’s rose”.Kao što sam pomenuo, ova pesma ima stariju verziju, a njeni autori, zaista legendarni autorski dvojac Elton Džon i Berni Topin, za ovu priliku su tekst pesme prilagodili ovom tužnom događaju. „Engleska ruža” je namerno uneta na početak pesme, jer označava epitet žene koja ima prirodnu englesku lepotu – svetao ten, smeđu ili plavu kosu, svetle oči. Takva je bila Dajana. Možda Džon i Topin nikada ovu verziju ne bi ni kreirali da se, nakon mimohoda i upisa u knjigu žalosti, Eltonu Džonu nije javio britanski multimilioner, Ričard Brenson, osnivač i vlasnik Virgin Group-а, uspešnog globalnog multinacionalnog konglomerata. Brenson je, nakon upisa u knjigu žalosti, bio slobodan da istu malo i prelista i odlučio da Eltonu Džonu prenese svoje zapažanje da se stihovi njegove pesme Candle in the Wind često citiraju, te da ne bi bilo loše da je prepravi za ovu priliku. Muzički to čini Džon, tekstualno Topin. Topin je u kasnijim intervjuima govorio da je tekst hteo da prilagodi tako da kada je izvođač peva, to izgleda kao da pesmu peva cela nacija. I uspeli su, a o uspesima ove verzije nešto kasnije u ovom tekstu.
No, originalna verzija ove pesme ima svoju, ništa manje glamuroznu, ali ni manje tragičnu priču. Za razliku od verzije iz 1997. godine, original, koji je uvršten na sedmi studijski album Eltona Džona pod nazivom Goodbye, Yellow Brick Road iz 1973. godine, izdat i kao singl februara naredne godine, počinjao je sa Goodbye, Norma Jean… i posvećen je Normi Džin Mortenson, kasnije Normi Džin Bejker, jednoj od najpopularnijih američkih glumica svih vremena, seks-simbolu i jednoj od najprepoznatljivijih zvezda tzv. zlatnog doba Holivuda. No, živela je privatno turbulentan život, imala je tri propala braka, problematično ponašanje, teško se nosila sa slavom i rano se odala zavisnosti od lekova, koji su joj i došli glave. Preminula je u 36. godini od posledice predoziranja lekovima. No, iako je pesma posvećena njoj i tekst zaista upodobljen njenom glamuroznom, ali rano okončanom životu, Berni Topin je u kasnijim intervjuima navodio da je inspiraciju za naslov našao u jednoj kritici koja je, u stvari, posvećena rano preminuloj američkoj rok pevačici Dženis Džoplin, te da mu se taj izraz „sveća na vetru” učinio inspirativnim i veoma poetičnim. Taj utisak je dodatno pojačala i činjenica da se tako zove i jedan od romana čuvenog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina. Takođe, odlučno je odbio da je pesma zaista posvećena Bejkerovoj, jer nije bio njen fan, naprotiv. Ali, motiv mladosti i lepote, opterećene slavom, voljom drugih ljudi i novcem jednostavno je motiv koji nije želeo da propusti. Topin je izjavio i da je pesma mogla biti posvećena Džejmsu Dinu, Džimu Morisonu ili bilo kojoj drugoj umetničkoj duši koja je pod teretom slave, javnosti i novca, u nedostatku duševne snage da se sa istim porve, poklekla i završila kao „lepota zamrznuta u vremenu”, kako je to lepo istakao Topin. Po priznanju samog Džona, pesma mu je mnogo značila, jer joj je njen senzibilitet duhovno pomagao u poprilično nelagodnom oporavku od operacije grla, kojoj se podvrgao krajem osamdesetih godina, a koja je vrlo lako mogla dovesti do kraja njegove karijere, ali i života, i od koje se pažljivo oporavljao skoro čitave dve godine. Džon i Topin, a kako to obično biva sa ovakvim pesmama i prilikama, bili su i kritikovani od strane dela umetničke javnosti zbog toga što su jedan svoj hit odlučili da oskrnave i prilagode ga dnevnopolitičkoj potrebi kreacije tužne ode preminuloj britanskoj princezi, na šta je Topin reagovao izjavom da smatra da su to sve paušalne tvrdnje i da su ovim hitom postigli mnogo lepih stvari, te da pesma nije oskrnavljena već samo prerađena za jednu svečanu priliku. Takođe, malo je falilo i da se, voljom kraljevske porodice, pesma ne nađe na pogrebnoj ceremoniji, jer su smatrali da je „previše sentimentalna”, imajući u vidu da princeza Dajana, od razvoda sa Čarlsom, nije bila persona grata za njih, ali pod uticajem vestminsterskog vikara, pesma je ipak zadržana i izvedena u ceremoniji, što je kasnije tumačeno kao „blagonaklon gest” kraljevske porodice prema ožalošćenoj javnosti.
Što se tiče popularnosti originalne verzije, ona je zabeležila #11 na britanskim top listama 1974. godine, kao i srebrni diskografski tiraž u Velikoj Britaniji, gde je prodata u preko dve stotine hiljada primeraka. Krivac za ovako „slabe” diskografske parametre jeste i sam pevač, jer je smatrao da jedan drugi singl u datom trenutku može imati bolju prođu na najvećem svetskom muzičkom tržištu, Sjedinjenim Američkim Državama. No, to će se dogoditi čitavih petnaestak godina kasnije, kada je živa verzija ove pesme sa poslednjeg koncerta na australijskoj turneji iz 1986. godine, a izdata u 1988. godini, zabeležila #71 na Billboard Hot 100 godišnjoj listi, a bila je u jednom trenutku #6 u Sjedinjenim Američkim Državama i #5 u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tek tada je ova pesma dospela u Ameriku i doživela novu dimenziju svoje popularnosti na tržištu na kojem je praktično bila nepoznata.
Dolazi i pomenuta 1997. godina sa prilagođenom verzijom o kojoj smo pričali. Pre svega, lično smatram da je, u najvećem, popularnosti ove pesme doprineo njen živi prenos sa pogrebne ceremonije princeze Dajane. Taj prenos je ostao zabeležen kao jedan od najgledanijih u istoriji, a pratilo ga je, po procenama, između dve i dve i po milijardi ljudi širom sveta. Naravno, ne želeći da umanjim umetničku vrednost ove verzije, ona je ubrzo izdata i kao singl, i to nedelju dana nakon sahrane princeze Dajane. Što se tiče njenog plasmana na top-listama, #1 je bila u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Kanadi, Australiji… i kada bih tako ređao, došao bih do broja od dvadeset i jedne zemlje za koju sam uspeo da pronađem podatke. Pesma godine je bila u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Australiji, a pesma decenije u Belgiji i Kanadi, dok je, po tom kriterijumu, plasirana na petom mestu u SAD. Nije tu kraj, jer je ova pesma najpopularniji singl svih vremena u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i Belgiji! Ništa manje impozantni podaci u pogledu tiraža. Direktno u glavu – otkada se beleže tiraži, ova pesma je drugi najprodavaniji singl svih vremena na planetarnom nivou, a prodata je u čitava trideset i tri miliona primeraka i od nje je više prodavana samo božićna pesma White Christmas američkog pevača Binga Krozbija. Trećina navedenog broja prodata je u Sjedinjenim Američkim Državama – jedanaestostruki platinasti tiraž, skoro pet i po miliona primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu i oko četiri i po miliona primeraka u Nemačkoj – po devetostruki platinasti tiraž u obe zemlje, a u više od milion primeraka prodata je u Francuskoj – dijamantski tiraž, i Kanadi – čak devetnaestostruki platinasti tiraž. Smatra se da je u vrhuncu popularnosti prodavano šest ploča u sekundi, i čak šest stotina pedeset hiljada primeraka u danu izdavanja singla u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe, bitan je podatak da je prihod od ove pesme dat u dobrotvorne svrhe filantropskoj organizaciji princeze Dajane, u iznosu od čak trideset i osam miliona britanskih funti, dok je Topinov originalni rukopis prodat u dobrotvorne svrhe za pola miliona američkih dolara. Interesantno je još i to da Elton Džon, osim na sahrani princeze Dajane, iz pijeteta nikada više nije izveo ovu verziju pesme uživo, već samo onu koja je posvećena Normi Džin, a, istine radi, i originalnu verziju je od 1984. godine ređe izvodio u svome živom repertoaru. Jednom prilikom je izjavio da bi ovu pesmu uživo izveo samo ako bi to Dajanina deca, prinčevi Vilijem i Hari, zatražili od njega. Pesma je Eltonu Džonu donela Gremi nagradu za najbolje pop vokalno izvođenje 1997. godine.
Ovaj poduži tekst završavam dvama momentima. Sedim u nekom društvu i komentarišemo to što je kraljica Elizabeta II, Dajanina svekrva, preminula u isto doba godine kada je i Dajana poginula, sa pitanjem kako li će je Dajana dočekati u raju, na šta je jedan učesnik konverzacije dobacio: „Ko kaže da ona ide u raj? Ne mogu njih dve da budu na istom mestu”, aludirajući na neblagonaklonost kraljevske porodice prema Dajani nakon razvoda od Čarlsa. I, da, ako ste se pitali ko je ta Norma Džin Mortenson ili Norma Džin Bejker, ukoliko niste dosad guglali, slobodno ukucajte u pretragu: „Marilyn Monroe”.
oktobar, 2022. godine
